Priča se...
Opis Letnjeg univerziteta i objašnjenje šta on predstavlja možda je i najlakše učiniti kroz ovu stranicu. Pročitajte iskustva i utiske ljudi koji su ranijih godina znali kako da fenomenalno provedu dve nedelje. Možda će vas nečija priča ubediti da odaberete baš opisani SU.
Pusto – nikako, ali Tursko svakako
Ideju o odlasku u Istanbul ( Stambol, Carigrad, Konstantinopolj ili kako vam drago) ne mora niko da vam nametne, ona jednostavno sama dodje hteli vi to ili ne. Naročito ako potičete iz drevne zemlje Srbije u kojoj više nego igde na svetu može da se sretne mešavina te dve kulture, Vizatijske i Otomanske. Dakle, o razlozima za odlazak tamo ne treba posebno govoriti. I tako , posle 24 časovnog putovanja vozom, nas četiri beogradske sudentkinje i jedan slovenački (al kao da je beogradski) osvanuli smo na Sirkeci železničkoj stanici. Prvi susret sa ovim gradom vas tera da otvorite oči toliko da vam se nakon odredjenog vremena čini da ih ne smete ni za trenutak zatvoriti da ne bi slučajno nešto propustili. Naročito ako ste tamo stigli na dan kada se slavi osvajanje trećeg mesta na Svetskom fudbalskom prvenstvu. Ako neko misli da su Srbi majstori u grupnom proslavljanju sportskih titula , vara se jer se u Istanbulu dešavalo nešto mnogo veće nego neki npr.nacionalni praznik. Svaka javna zgrada ,kuća,prodavnica,pa čak i bandera bila je okićena sa bar dve državne zastave.
Pored opsednutosti fudbalom, muškarci u Turskoj su još opsednuti, naravno, i ženama, ali najviše plavokosim. Moja visina od 180 cm me je pri tom još više "usrećila", jer sam po pogledima i dobacivanjima ( ono već poznato: mašala, mašala) zaključila da misle da sam u najboljem slučaju pobegla sa nekog košarkaškog turnira .Sve to zajedno može biti jako neprijatno, ako ste ženskog pola, a ne šetate u društvu muškog, jer je Turska patijarhalnost iznad granica normale koja se sreće u drugim evropskim zemljama.
Treba odati priznanje našima organizatorima koji su uspeli da nas nekako održe na okupu i prirede nam dobar program tokom celog summer-a, jer smo, zajedno sa njima brojali više od pedeset ljudi i tako ličili na omanji protestni miting. Naša krstarenja po Bosforu možda ne bi bila tako uzbudljiva da nas je bilo manje. Ali problemi su nastajali jedino prilikom večernjih izlazaka jer smo morali da se najavljujemo dan ranije da bi nas sve primili. Medjutim, carski grad je pun klubova i diskoteka tako da nam je izbor bio skoro neograničen. Skoro, jer postoji diskoteka u koju se ulazi na dobar izgled, ali sa malo više para i džepu jer vas dobar provod tamo moze koštati kao jedna malo bolja plata. Ali, bez brige, najviše klubova je prilagodjeno studentskom standardu, čak smo dobijali i popuste.A dobar provod vam je zagarantovan, jer je to jedna od najbitnijih stvari u životu Turaka. I taj svoj veseli duh automatski prenose na vas.
Iako ovo nije bio Travelling SU , mi smo proputovali (čitaj prepešačili) ovaj grad uzduž i popreko u cilju što boljeg upoznavanja neverovatne arhitekture ovog grada i sve to uz odlična predavanja profesora i studenata njihovih najboljih fakulteta. A nismo samo saznali o arhitekturi već i kako se spema prava turska baklava, čari hamama, razne poznate i nepoznate ukuse hrane, nargila, kafe i naravno neizostavnog turskog čaja.
Beogradske gospodjice nisu morale da uče turski , jer smo to znanje već stekle od rodjenja ,a najviše smo koristi od tog znanja imale kada je trebalo spemiti tradicionalno jelo. Nas dve kuvarice smo otkrile da će nam Turci prisvojiti sve čega smo mogle da se dosetimo da je navodno tipično srpsko.A jelo je trebalo spremiti u tipičnoj turskoj kući uz velikodušnu pomoć majke našeg domaćina kojoj reči kao npr. rende i tepsija nisu bile ni malo nepoznate, kao naravno ni kuvanje turske kafe i gledanje u šolju. Posle dugog razmišljanja smo se odlučile za slane palačinke i uspele da ih pored svih onih pizza,gulaša,tortilja . . . proturimo kao tradicinalno srpsko jelo.Čak i da dobijemo velike pohvale i da odajemo tajnu recepta. Turci su nam za uzvrat priredili Tradiconal Turkush night sa pravom izvornom muzikom i časovima trbušnog plesa.
A bilo je lepo upoznati i sve te ljude iz zapadne evrope i videti njhove reakcije na istok, a bilo ih je mnogo različitih.Takodje, steći i prijatelje i funkcionisati bez problema u grupi od pedeset ljudi. Prosto, živeli smo svi zajedno te dve nedelje, nismo ih samo provodili zajedno. Istanbul je izgleda grad koji nikada ne spava pa smo se i mi u velikoj meri pridržavali tog pravila, ali ko bi gubio vreme na spavanje pored toliko neverovatnih stvari koje je trebalo videti i doživeti.
Desilo se u Hamburgu, avgusta 2004.
SU je jedinstveno iskustvo! SU je nešto što se teško može prepričati u nekoliko redova ili pokazati sa samo nekoliko slika... a još je bolje ako ste dovoljno hrabri da odete negde sami! Nikada nećete zaboraviti letnji provod, 'tamo negde u Evropi' :-)
Putujte ljudi, družite se, provodite se!
Ruski paket...
Moja preporuka za ovogodišnji SU bio bi svakako “Ruski paket”. Posle nekoliko event-ova na zapadu i summera u Dleftu (odlična organizacija – preporuka za arhitekte i one koji žele da nauče da jedre) odlučio sam da poslušam savet drugarice koja je studirala u Moskvi i dozvolim da mi Rusi pokažu Rusiju (ili barem jedan njen komadić). Tako sam se prošlog leta obreo na TSU Moskva-Pskov-St. Petersburg i proveo se savršeno.
Bilo nas je oko 25 “gostiju” (ja jedini iz Srbije) i verovatno toliko organizatora koji su se potrudili da nam pokažu što više od ruske umetnosti, kulture, klope i duše. Grupa je bila sjajna i prosto moram da verujem da su neke kosmičke sile umešale prste u selekciju. A sa druge strane kad neko iz Španije, Holandije ili Grčke potegne čak do Rusije onda on(a) svakako ima avanturističkog duha, ali i znanja o kulturi u kojoj će uživati. Skapirali smo se jako brzo i unosili promene u program jednoglasno – iako poseta Lenjinovom mauzoleju nije bila u planu dogovor je pao za 5 minuta i narednog dana svi su ranije ustali da bi se pojavili u mimohodu najpoznatijoj mumiji (ili ono beše revolucionaru), kao i akcija gledanja prvoklasnog izvodjenja Labudovog jezera u teatru Marinski (uz ispijanje crnog vina iz kristalnih čaša u pauzi). Bilo je svega – od sjaja Peterhofa, bogatstva Ermitaža i neverovatnog Kremlja (jednu od kupola crkava je u srednjem veku podigao neki Lazar iz Srbije – tako da smo odavno poznati kao graditelji, a videh i fresku srpskih svetaca Sv. Save i Stefana Nemanje :)) ... do jutarnjeg kupanja u jezeru na Estonskoj granici, polučasovnih vožnji metroom (Moskva je beskonačna) i ponoćnog prijavljivanja ukradenog pasoša u prašnjavoj policijskoj stanici ... ali i toplog čaja iz samovara u vozu :) Još nešto – obratite pažnju na ruske čokoladne bombone “konfeti”(ili tako nekako) koje deluju da su pojedinačno ručno uvijane i sjajnih su ukusa!
E pa ko je raspoložen da se provede kao nikada u životu (ali zaista!) i zaboravi na sve kočnice (svoje i tudje), kao i da spavanje u stambenim blokovima iz vremena Hruščova (prema kojima NB paviljoni deluju ko Dedinje) posmatra kao novo iskustvo (a uvek se može desiti da zapadnete u neki od salonskih stanova u centru), svakako treba da napiše sjajno motivaciono pismo za ovogodišnji TSU Moscow-ST. Petersburg.
Mesina nije bila moj prvi izbor, ali...
If you received this e-mail, it means that you are a very very lucky person because: WE ARE PROUD TO INFORM YOU THAT YOU WERE ACCEPTED TO OUR SUMMER UNIVERSITY 2004 "Sicilia Touristic Village".
Ovo je poruka koju svako sa nestrpljenjem iščekuje u svom mail boxu nakon prijavljivanja za neki 'samer'. I zaista vas usreći kada je dobijete! Neću vam sada prepričavati moje utiske sa Letnjeg Univerziteta u Mesini na kojem sam bila prošle godine, jer su utisci najbolji dok su sveži. Zato sam odlučila da vam 'forvardujem' deo maila koji sam nakon povratka u Beograd poslala drugarima organizatorima na Siciliji (istina, moram priznati da se za ovih pola godine utisci nisu nimalo promenili niti emocije izbledele. Jedino što mi neke osobe nedostaju još više... proporcijalno vremenu koje je prošlo!).
Evo me ponovo u Beogradu... nažalost! Bila sam u Rimu nekoliko dana posle SUa, zatim sam otišla da posetim moje roditelje, i sada sam kod kuće, pokušavam da počnem sa učenjem (nemoguće!), a sve vreme mislim na naš samer, na Mesinu, na ljude koje sam upoznala... čudan jedan osećaj! Naravno, Rim mi se strašno svideo, ali činilo mi se da je sve vreme nešto nedostajalo... atmosfera iz Mesine, vi svi!!! Zaista sam srećna što sam imala priliku da vas upoznam, da doživim to iskustvo - da se sve vreme na Siciliji osećam kao da sam kod kuće; ali u isto vreme, preplavi me i tuga, posebno kada gledam fotke, kada drugaricama prepričavam doživljaje sa Sicilije... čudna mešavina osećanja, ali iznad svega prijatna!
U AEGEEu sam 2 godine i bila sam na mnogim iventovima, ali, zaista, ovaj je bio najbolji!!! Super ste odradili svoj deo posla! Trebalo bi da budete presrećni – svi su otišli kućama prezadovoljni. Bravo za vas!
Da budem iskrena, Mesina nije bila moj prvi izbor. Tek nakon što su me odbili na sameru za koji sam bila preselektovana, javila sam se na vaš second call. Ali samo da sam znala koliko ste sposobni, kako umete da napravite atmosferu, kako se provodi i luduje, kako je Sicilija predivna, ne bih nikada izabrala drugu destinaciju! Zaista! Čim budem mogla, vraćam se na Siciliju! Hvala vam svima za napore koje ste uložili u organizovanje i realizaciju ovog samera, za neverovatnu atmosferu koju ste stvorili!
Svi putevi vode u ...
Pošto se svake godine veliki broj članova prijavi za SU u Rimu evo nekoliko informacija koje bi mogle da vam budu od koristi... pre svega na taj SU vredi otići makar samo zbog toga da vidite Rim. Znam da se to moze i preko agencije, ali sa AEGEE-om je to potpuno druga priča. Program je vrlo naporan, ceo dan je isplaniran i ostavljaju vam vrlo malo slobodnog vremena (ne vise od sat vremena). Ustaje se oko 8 ili 9, sledi doručak pa kurs (kad sam ja bila bio je language course, ali oni to svake godine menjaju). Kurs se završava u 14h, idemo svi zajedno na ručak ili je ručak slobodan (ako je slobodan onda se zajedno večera) i zatim se ide u obilazak grada. Imaju dva profesionalna vodiča koji su sjajni tako da to nije klasičan turistički obilazak, od njih saznate sve što je bitno ali i mnoge zanimljivosti. Posle je večera, nekad organizovana, nekad slobodna i onda se izlazi... nekad to bude obilazak Rima noću, nekad diskoteka, nekad degustacija vina u jednom od mesta u okolini Rima, jednom smo bili na koncertu... Što se tiče hrane doručak je uvek sladak, hleb i nutela, hleb i džem, neki slatki keksi, a za ručak ili večeru jede se naravno pizza ili testenina sa retkim izuzecima od pravila. Ja sam se jako lepo provela i svima bih preporučila ovaj Summer University. Rimljani su vrlo organizovani (nema čekanja, max 10 minuta), a u isto vreme i opušteni i uvek spremni za dobro zezanje.
Putujte ljudi, družite se, provodite se!